Почетна Актуелности Нотарска служба у Црној Гори

Нотарска служба у Црној Гори

E-mail Print PDF

Четвртак, 23.6.2011. године - Пет година након усвајања Закона о нотарима у нашој земљи ће ускоро коначно заживјети нотарска служба. Иначе, први нотари су почели да раде у которском Архиву још 1949. године.
Анђелко Милошевић, предсједник Нотарске коморе Црне Горе, сматра да би наша земља требала да има сто десет нотара, дакле по двојицу у свакој нотарској канцеларији. Тим прије што нотара чекају и оставински поступци и брачни уговори и многи други послови због којих ће, увјерени су нотари, грађани Црне Горе бити задовољни.
Иначе, садашњих тридесет четири нотара именовано је према подручјима основних судова. У Бару ће јавни биљежници бити Сенад Реџепагић, Марина Милошевић, Паке Лекић, у Херцег Новом Тамара Марић, Љубица Антуновић, Анђелко Милошевић, у Будви Далибор Кнежевић, Ирена Половић, у Даниловграду Ранка Вујовић, у Котору Бранка Кашћелан, Ирена Ковачевић, у Бијелом Пољу Биљана Конатар, Светозар Богавац, у Беранама Харун Адровић, у Рожајама Фехо Кожар, у Улцињу Гзим Калабрези, Илриана Исмаилага, у Тивту Рајко Јанковић, на Цетињу Ирена Кнежевић-Вујовић, док ће у Никшићу посао нотара обављати Лела Костић, Љубиша Марковић, Маринко Перовић. За подручје Основног суда у Подгорици нотари ће бити Андријана Вукчевић, Радмила Кликовац, Мира Богић, Тања Чепић, Бане Вукићевић, Лидија Кликовац, Соња Радовић, Слава Вукчевић, Јадранка Аџић, Дарко Ћурић, Славица Бошњак и Анка Стојковић.
Ноторска комора је за првог предсједника изабрала Анђелка Милошевића, а за потпредсједника Лидију Кликовац. Предсједник Управног одбора је Бранислав Вукићевић, а потпредсједник Рајко Јанковић. Чланови овог тијела су још Соња Радовић, Радмила Кликовац, Маринко Перовић, Сенад Реџепагић и Далибор Кнежевић.

Нотари и адвокати

За разлику од адвоката који је савјетник само једне стране, нотар је нестраначки савјетник свих учесника у поступку.
Скупи и дуготрајни судски процеси и бројни правни послови који су се досад обављали у суду или код адвоката, убудуће ће бити прошлост. Грађани ће код нотара, односно јавног биљежника, имати бржу и јефтинију правну заштиту.
Према ријечима Радмилe Кликовац, црногорски јавни биљежници ће имати велико повјерење грађана кад овај институт коначно заживи и код нас. Нова јавна служба у нашој земљи, увјерена је госпођа Кликовац, убрзо ће показати све своје предности јер је идеал сваког правног поретка и система пружања правичне и брзе заштите. Она истиче да је предност јавног биљежника прије свега у превентивној заштити.
O разлици између нотара и адвоката Радмилe Кликовац објашњава:
– Адвокат је савјетник само једне стране у поступку и он нема овлашћења за издавање јавне исправе, док је нотар на другој страни нестраначки савјетник свих страна у поступку и издаје јавну исправу. Другим ријечима, наглашава госпођа Кликовац, нотарском печату се вјерује. Таквих печата, да подсјетимо, у Црној Гори данас има тридесет четири а да би се покрило цјелокупно подручје наше земље треба отворити педесет пет нотарских канцеларија са сто десет нотара. Очигледно је, дакле, да је посао нотара веома одговоран јер не само што ће „покривати“ по петнаест хиљада становника, овјеравати преписе, потписе и разне хартије од вриједности већ ће радити правне послове и за велике компаније, банке, осигуравајуће куће...
– Закон о нотарима донесен прије више година предвидио је обавезност форме записа. У форми нотарског записа сачињавају се брачни уговор и уговори о имовинским односима између брачних другова и између лица која живе у ванбрачној заједници, уговори о располагању имовином малољетних лица и лица која немају пословну способност, чији предмети су непокретности или вредније покретне ствари и права, уговори о доживотном издржавању и насљедничке изјаве, уговори о куповини са задржавањем права власништва, обећања поклона и уговори о поклонима у случају смрти, правни послови чији је предмет пренос или стицање својине и других стварних права на непокретностима.
Радмила Кликовац је нагласила да је нотарски акт јавна исправа с правним дејством. Интересантан је и њен одговор када нотар може одбити грађанина.
– Нотар ће вас увијек примити осим кад од њега тражите незаконите радње, кад је у питању малољетник који не може закључивати правне послове и када нотар оцијени да би захтјев грађанина оштетио треће лице.

Нотарске тарифе

О нотарској служби и тарифама – новини у правном систему Црне Горе – Бранка Лакочевић, помоћница министра правде за сектор правосуђа рекла је:
– Нотарска комора Црне Горе припремила је текст нотарске тарифе и доставила га нашем Министарству ради давања сугестија прије упућивања Влади. Ми смо у циљу побољшања њиховог текста дали одређене сугестије и очекујемо да ће Нотарска комора већ у току сљедеће недјеље Влади упутити приједлог тарифа ради добијања сагласности.

Јавна служба

– Увођење института нотара у правни систем Црне Горе мотивисан је тежњом да се судови и органи управе растерете од предмета – каже госпођа Лакочевић. – То доводи до бржег и ефикаснијег одвијања правних послова, што доприноси вишем степену остваривања и заштите права и интереса грађана и правних лица. Ово прије свега имајући у виду да нотар обавља нотарску службу као јавну службу, на професионалан и самосталан начин, у складу са законом и као искључиво занимање током времена на које је именован. Својом непристрасношћу, нотар осигурава да правни посао међу странкама буде обављен правично, уз једнако уважавање њихових понекад опречних интереса, што доприноси избјегавању скупих и дугих судских спорова. Дакле, све функције нотара могу се начелно сврстати у три категорије: заштита интереса странака, убрзање правног промета и олакшање рада правосуђу.

Одговорност нотара

А на питање ко контролише рад нотара и какве су казне предвиђене за злоупотребе, госпођа Лакочевић је истакла да надзор над законитошћу обављања послова нотара врши Министарство, предсједник суда на чијем се подручју налази сједиште нотара и Нотарска комора, у складу са законом. Министарство врши преглед пословања нотара и Нотарске коморе, предлаже вођење дисциплинског поступка против нотара, као и друге мјере надзора.
Законом је предвиђена и дисциплинска одговорност нотара, у случају повреде службене дужности, за шта може добити писмену опомену и новчану казну. Крајњом дисциплинском мјером сматра се одузимање права на вршење послова нотара, истиче Бранка Лакочевић.